Knjiga Istorija socijalne misli u islamu upoznaje nas s pet perioda raskošne istorije islamske socijalne misli. U njoj se, nakon objašnjenja o saznajnoj platformi i osnovnim principima te misli, analiziraju:

• filozofija i društveni život;
• demografska literatura i putopisi;
• socijalna misao kroz književnost;
• politika i kolektivna svest;
• period formiranja samostalne socijalne nauke;
• savremena socijalna misao u islamu.

Ova knjiga zajedno s prethodnom knjigom istog autora Islam i sociologija religije, takođe u izdanju Centra za religijske nauke „Kom“, predstavlja celinu u kojoj se obrađuju istorijske i teorijske osnove islamske socijalne misli.

O izdanju

Istorija socijalne misli u islamu

Autor: dr Muamer Halilović

Izdavač: Centar za religijske nauke „Kom“ (Biblioteka Religijska civilizacija)

Godina izdanja: 2021.

ISBN: 978-86-89437-09-6

Dimenzije knjige: 14 x 20

Broj strana: 703

Povez: tvrdi povez

Štampa: „Službeni glasnik“, Beograd

Cena u knjižarama: 1.500,00 dinara

Kupovinu možete obaviti OVDE (posredstvom Makart distribucije), ili pozivom na broj 011 40 65 636 (radnim danima od 9 do 15 h).

Recenzenti

Prof. dr Husnija Kamberović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Sarajevu

Prof. dr Željko Kaluđerović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Prof. dr Husnija Kamberović:

Knjiga na originalan način govori o razvoju socijalne misle u islamu. Pokazuje kako se ta misao postepeno razvijala u samostalnu naučnu disciplinu, u čijoj osnovi su cjelokupna pisana islamska baština (uključujući i Kur’an), ali i sve druge institucija i državne i socijalne ustanove koje su određivale socijalni život i uticale na identitet muslimanskih društava od vremena prvog kalifata do danas. Uz to, na razvoj socijalne misli u islamu važnu ulogu su imali i uticaji drugih civilizacija. U ovoj knjizi to se vrlo precizno istražuje te naučno sintetizira u cjelovit prikaz.

Nakon što je pokazao platformu na kojoj izrasta socijalna misao u islamu i uticaje drugih civilizacija, autor je u uvodu detaljno predstavio principe na kojima je izrastala socijalna misao u islamu (jedinstvo i mnoštvo, čovjek, razum, život poslije smrti) te pokazao kako se po pojedinim periodima razvijala socijalna u misao u islamu tokom historije. U glavnom dijelu knjige autor prati odnos socijalne misli u islamu i drugih nauka. Prvo istražuje razvoj odnosa filozofije i socijalne misli kroz djelo Abu Nasra Farabija, odnos filozofije i religije kroz djelovanje filozofsko-političke grupe „Ihvanu safa“, te kroz djela filozofa i istoričara Abu Ali Miskevejha, a potom istražuje društvene i političke teorije Abu Rejhana Birunija, koji je pisao o astronomiji, matematici, filozofiji, istoriji, geografiji i tako dalje.  Posebno su zanimljivi autorovi uvidi u odnos putopisa, te književnosti (Sadija Širazija), poezije (Mevlana Rumi) i satire (Ubejd Zakani)  prema socijalnoj misli u islamu.

Poseban dio autor je posvetio raznim političkim poslanicama („savjetnički dvorski spisi“), koje su imale važnu ulogu u razvoju socijalne misli u islamu. Također je veliku pažnju posvetio misli Abu Hamida Gazalija, koji je „u svojim delima neretko obrađivao i socijalne teme i probleme“.

Autor u knjizi pokazuje kako je socijalna misao u islamu izrastala u zasebnu naučnu disciplinu, predstavlja glavne socijalne mislioce i njihova djela, oslikava kako se kroz misao pojedinaca etika širila od pojedinca na društvo (Hadže Nasirudin Tusi). Pred čitateljima iskrsavaju ideje raznih mislilaca, od mislilaca u prvobitnom kalifatu i ranim razdobljima islama, preko Abdurahman Ibn Halduna, Mula Muhsin Fejz Kašanija do savremene socijalne misli u islamu (Ruhulah Homeini, Murteza Mutahari).

Knjiga pruža sliku razvoja socijalne misli i omogućava nam da bolje razumijemo ne samo islam nego i sistem vlasti u savremenima muslimanskim državama. Zbog toga je ova knjiga važna i sigurno će imati svoga odjeka u zemljama i izvan balkanskih granica.

Prof. dr Željko Kaluđerović:

U knjizi Muamera Halilovića Istorija socijalne misli u islamu, autor se kroz Prolegomenu i šest celina (filozofija i socijalna misao, demografska istraživanja i putopisi, socijalna misao kroz književnost, politika i socijalna nauka, period formiranja samostalne socijalne nauke, savremena socijalna misao u islamu) odnosno 17 poglavlja, iskazuje stručnošću i upućenošću u navedeni problemski okvir, kao i razgovetnošću i lucidnošću pristupa samoj tematici, te korišćenjem preciznih termina i adekvatnog pojmovlja, uspevši da realizuje, ne baš jednostavno spojivu, sintezu popularnosti nekog dela za čitalački tj. laički auditorijum sa čuvanjem njegovog temeljno naučnog karaktera.

Jezički izričaj u monografiji Istorija socijalne misli u islamu primeren je naučnom i stručnom diskursu, jasan i nedvosmislen, sa stilom koji respektuje referentne uzuse prilikom pisanja znanstvenog teksta; literatura je prikladno i jednoobrazno navedena dok na njenom kraju postoji iscrpna brižljivo posložena bibliografija sa više od 410 jedinica.

Knjiga Istorija socijalne misli u islamu napisana je i uređena uz poštovanje principa pouzdanosti, koherentnosti, konzistentnosti, proverljivosti i nepristrasnosti.

Monografija Muamera Halilovića Istorija socijalne misli u islamu, zajedno sa njegovom prethodnom knjigom Islam i sociologija religije, predstavlja zaokruženu celinu teorijskog i istorijskog pristupa islamskoj socijalnoj misli.

Zbog svega navedenog, iskreno se nadam da će knjiga Muamera Halilovića Istorija socijalne misli u islamu biti prihvaćena od naučno-stručne i druge publike, te je toplo i snažno preporučujem za objavljivanje.

Savremena muslimanska misao naziv je novijeg studijskog programa koji se izvodi u prestižnim visokoškolskim ustanovama u islamskom svetu i na Zapadu. U okviru multidisciplinarnih akademskih studija pod ovim sve popularnijim nazivom sprovode se stručne i kritičke analize saznajnog i društvenog angažmana muslimanskih učenjaka i poznavalaca različitih islamskih naučnih disciplina u sferi njihovog suočavanja s izazovima savremenog sveta i modernih saznajnih stadijuma. Sadržaj ove knjige određen je u skladu s takvim analitičkim smernicama, a kritička platforma za koju se opredelio autor temelji se na kognitivnom kredibilitetu klasičnog islamskog saznanja.

O izdanju

Tokovi islamske misli u XX veku

Autor: dr Seid Halilović

Izdavač: Centar za religijske nauke „Kom“ (Biblioteka Savremeno religijsko mišljenje)

Godina izdanja: 2021.

ISBN: 978-86-89437-08-9

Dimenzije knjige: 14 x 20

Broj strana: 355

Povez: tvrdi povez

Štampa: „Službeni glasnik“, Beograd

Cena u knjižarama: 1.000,00 dinara

Kupovinu možete obaviti OVDE (posredstvom Makart distribucije), ili pozivom na broj 011 40 65 636 (radnim danima od 9 do 15 h).

Recenzenti

Prof. dr Darko Tanasković, profesor u penziji, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Prof. dr Mašan Bogdanovski, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Prof. dr Darko Tanasković:

Delo Seida Halilovića jedinstveno je na srpskom jeziku. Autor, izvoran i izvanredan poznavalac ukupnog islamskog duhovnog i misaonog prostora, a temeljno i široko obavešten o tokovima nemuslimanske, poglavito zapadne filozofske tradicije i aktualnosti, kroz suptilnu i produbljenu analizu doprinosa najznačajnijih muslimanskih mislilaca XX veka, kako onih koji pripadaju sunitskom tako i šiitskom učenju, ostvario je epistemološki izuzetno podsticajan pomak od raskršća ka susretištu teologije i filozofije, odnosno vere i razuma, shvaćenog u celovitom, logosnom smislu. Halilović je istraživač čvrsto ukorenjen u svom duhovnom i vrednosnom, kategorijalnom identitetu, ali i zavidno otvoren za promišljanja i kognitivne dosege na univerzalnom horizontu opštih čovekovih nastojanja da protumači svet i sebe u njemu. Svojom istrajnošću da, kroz kompetentno i objektivno predočavanje njenih najviših domašaja uspostavi suštinske parametre za prepoznavanje samosvojnosti i originalnosti, kao i bogatstva, savremene islamske misli, Seid Halilović, odavno potvrđeni autoritet u muslimanskom svetu, dragocena je intelektualna pojava u našoj sredini. Ovim svojim sadržinski obilnim, a teorijski i koncepcijski koherentnim delom, on će bitno doprineti razumevanju pojava o kojima se u nas malo ili, što je još gore, pogrešno zna ili, pak, uopšte ništa ne zna.

Prof. dr Mašan Bogdanovski:

Svojim obimom, obuhvatnošću, kvalitetom i značajem, knjiga dr Seida Halilovića Tokovi islamske misli u XX veku je monumentalno delo. Njen autor je bio polaznik prve generacije studenata doktorskih studija savremene muslimanske misli na Tradicionalnom islamskom univerzitetu u Komu i to kao jedini neiranski student. Kreirao je studijski program iz te oblasti, koji je prihvaćen na više fakulteta u Iranu. U ovoj recenziji želim da istaknem neke opšte karakteristike ove knjige, na osnovu kojih zaslužuje da bude nezaobilazna u proučavanju savremene muslimanske misli u našem regionu.

Pre svega, knjiga Tokovi islamske misli u XX veku sadrži detaljne analize i podele različitih usmerenja savremenih muslimanskih mislilaca. Te karakterizacije i klasifikacije nisu ispisane kao svrha samima sebi, već su, kako dolikuje, u tesnoj vezi sa određenjem suštine religijskog i, u okviru toga, islamskog saznanja. Povrh toga, određenja koja Halilović daje nisu puka udžbenička izlaganja, nego su uvek primenjena na rešavanje kriza i teškoća sa kojima se suočava savremeni čovek.

Način na koji su prikazana različita gledišta u ovoj knjizi posebno je zanimljiv za evropske humanističke intelektualce jer im otkriva kako se, pre svega na planu nauke, muslimanska društva nose sa izazovima savremenog sveta. U tom smislu, dr Seid Halilović je pronašao pravu meru između poštovanja klasičnog islamskog saznanja i savremenih kretanja u muslimanskoj misli. Piscu ove recenzije je u najširem kontekstu savremene filozofije važno pitanje kako neuhvatljivo diverzifikovane tokove današnje misli disciplinovati i usmeriti nekom intelektualnom tradicijom. Čini mi se, na osnovu ove knjige, da je na muslimanskom intelektualnom kontinentu odgovor jednostavan i da se klasično islamsko saznanje nudi kao očigledan kandidat. Štaviše, ta činjenica bi muslimanskim misliocima dala moćnu osnovu za koherentan civilizacijski dijalog sa heterogenim hrišćanskim Zapadom.

A u našem regionu, Halilovićeva knjiga će posebno obradovati čitaoce zainteresovane za odnos savremenog islama prema velikim ideologijama Zapada, kao što su liberalizam ili marksizam. Značaj promišljanja nacionalizma za ovaj region nema potrebe pominjati. Posebna vrednosti Tokova islamske misli u XX veku leži u tome što se ove ideološko političke analize izlažu na pozadini najšire tematizacije odnosa između nauke i religije, kao i tradicionalnih pitanja o odnosu vere i razuma. Ta pozadina se nikada ne gubi iz vida, čak i kada rasprava ulazi u najaktuelniju temu o uticaju Zapada na odnos između sunita i šiita. Halilović uvek drži visok teorijski nivo, što mu omogućava da ostane iznad dnevnopolitičkih prepucavanja.

Kada govorimo o autorovoj analizi odnosa između nauke i religije, posebno je pohvalno njegovo poznavanje savremene filozofije nauke na Zapadu. Pišući o islamskim misliocima koji se bave epistemologijom i filozofijom nauke, autor je sposoban da vodi stalni živi dijalog sa teoretičarima saznanja i nauke koji se proučavaju, na primer, na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Halilović je, u stvari, dovoljno informisan i kompetentan da može da simulira dijalog i sučeljava stavove između filozofa iz različitih delova sveta, koji se međusobno ne poznaju u stručnom smislu. Zanimljivo je da se to odnosi i na filozofe iz analitičke tradicije i na hermeneutičare. Ovi poslednji su mu, naravno, od neprocenjive vrednosti kada piše o tumačenju religijskih tekstova.

Neki delovi knjige zaslužuju da uđu i u silabuse odeljenja za filozofiju. Na primer, način na koji ajatolah Dževadi Amoli prevazilazi relativizam je intelektualno zanimljiv za svakog filozofa, bez obzira na konfesiju. Filozofija Hamida Parsanije je značajna ne samo za ljude koji se interesuju za muslimansku misao. To je samo primer, a takvih slučajeva u ovoj knjizi ima na desetine. Isto važi i za silabus nekih budućih religijskih studija na univerzitetima u Beogradu ili regionu. Kratko obrazloženje za to da je Halilovićevo delo doprinos nauci ne može da bude kratko, naročito ako bih isticao primere kritičke analize Abdurazika, Fazlurahmana, Farukija, Arkuna i drugih.

Ovo je samo kratka ilustracija razloga zbog kojih bih mogao da najsvesrdnije i bez imalo ustezanja preporučim štampanje knjige dr Seida Halilovića Tokovi islamske misli u XX veku. Ne samo da predstavlja veliki doprinos nauci uopšte, nego i utemeljuje bavljenje jednom intelektualnom disciplinom na našem jeziku i u našem regionu.

U prvom delu ove monumentalne knjige ponuđeni su najvažniji aspekti antropologije u islamskoj misli, kao i filozofske osnove islamskog shvatanja ljudske egzistencije. Drugi deo detaljno prikazuje problem čovekove društvenosti, dinamiku odnosa pojedinac – društvo, a posebno suštinu i ulogu religije u društvu. U trećem delu razmotren je razvoj sociološke misli na Zapadu, i u njemu se ističe da je sholastička misao već krajem srednjeg veka počela da gubi autoritativnost u zapadnim društvima, zbog čega su novovekovni humanistički stavovi postali sve zastupljeniji. Religija je vremenom, u društvenom smislu, proglašena mrtvom, pa je bilo neophodno da se na njenom mestu predloži nova idejna struktura. U tom duhu razumljivo je zašto ovaj deo u svom središtu ima iscrpnu kritičku analizu Dirkemove pozitivističke i empirističke sociologije religije i njene metode. Ovo je i načelno važno jer je za Dirkema religija najvažniji element društvenog života. U četvrtom, zaključno delu autor objašnjava na koji način islamski socijalni stavovi o religiji utiču na celokupan sistem nauke.

Ova knjiga biće od koristi onima koji se u okviru društvenih nauka bave religijom, ali i onima koji iz perspektive određene religije razmatraju socijalne fenomene.

Autor knjige, dr Muamer Halilović, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom“, objavio je ranije u izdanju centra „Kom“ knjige Sunce u senci (2018), Moć društva: islam, filozofija, civilizacija (2016), Kratka istorija islamske filozofije (drugo izdanje 2015; prvo izdanje 2014) i prevod knjige dr Velajatija Istorija kulture i civilizacije islama i Irana (2016. godine, 1315 strana).

O izdanju

Islam i sociologija religije

Autor: dr Muamer Halilović

Izdavač: Centar za religijske nauke „Kom“ (Biblioteka Religijska civilizacija)

Godina izdanja: 2019.

ISBN: 978-86-89437-07-2

Dimenzije knjige: 14 × 20

Broj strana: 839

Povez: tvrdi povez

Štampa: „Službeni glasnik“, Beograd

Cena u knjižarama: 1.500,00 dinara

Cena s popustom od 20%: 1.200,00 dinara

Kupovinu s popustom možete obaviti OVDE (posredstvom Makart distribucije), ili pozivom na broj 011 40 65 636 (radnim danima od 8 do 15 h).

Recenzenti

Prof. dr Bogoljub Šijaković, Pravoslavni bogoslovski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Prof. dr Drago Đurić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Do mira i blaženstva dospeva se konstantnom borbom sa sopstvenim mislima, strastima, ali i sa svim pretnjama i izazovima s kojima se suočavamo. Roman Sunce u senci, kao svojevrsni roman misterije sa naglašenom filozofskom pozadinom, tajnovito nam opisuje sve emocije koje ta borba sa sobom donosi. Uvodi nas u jedan drugačiji svet u kojem ćemo možda ugledati i sebe, ono što zaista jesmo. Jer mi smo danas samo senka koja je zaboravila gde je svetlost – senka koja je u sopstvenoj tami izgubila sunce.

O izdanju

Sunce u senci (roman)

Autor: dr Muamer Halilović

Izdavač: Centar za religijske nauke „Kom“

Godina izdanja: 2018.

ISBN: 978-86-89437-06-5

Dimenzije knjige: 14 x 20

Broj strana: 288

Povez: broš

Štampa: „Službeni glasnik“, Beograd

Cena u knjižarama: 650 dinara

Cena s popustom Makart distribucije, uz besplatnu dostavu na Vašu adresu: 520 dinara

Kupovinu možete obaviti OVDE.

Recenzent

Dr Vladimir Kolarić, Visoka škola za komunikacije, Beograd

Recenzija

Duhovna avantura novinara-društvenog analitičara Basira, pomnog i meditativnog pripovedača i protagoniste romana Sunce u senci Muamera Halilovića, počinje kada on, privremeno odvojen od porodice a potom upleten u misteriozne okolnosti s one strane zakona, a možda i realnosti, ostaje ogoljen pred stvarnošću, čije dejstvo na sopstvenu ličnost, postupke, odluke i misli, pa i na samo telo, počinje da oseća kao, čini se, ni u jednom ranijem periodu svog života.

Odvojenost od svakodnevne rutine Basira čini otvorenijim za uočavanje mehanizama društvene kontrole, represije i nasilja, koje ranije kao da je poimao samo racionalno, a sada već gotovo telesno i, moglo bi se reći, ontološki. Čini ga otvorenijim, dalje, za mehanizme onoga što se u asketskoj literaturi istočnog hrišćanstva naziva svetom, a što nije čulno-materijalna sveukupnost stvorene realnosti, nego kulturološki, socijalno i istorijski objektivizovan splet strasti, odnosno projekcija ili projektivna slika te realnosti kao konstanta ljudske palosti.

Ali ne „napadaju“ u toj egzistencijalno-ontološkoj ogoljenosti Basira samo mehanizam društvene kontrole, nasilje svakodnevice i „svet“, nego i bljesak jedne drugačije stvarnosti, iza, izvan ili iznad one vidljive, čulno opažljive, empirijski i na nivou instrumentalnog razuma pojmljive stvarnosti, upravo one „istinite stvarnosti“ iz naslova romana – sunca prekrivenog ili zatamnjenog senkom naše pomućenosti.

Basirova izmeštenost nije samo trenutna i vremenska, nego i prostorna i identitetska, pošto ovaj čovek „istočnjačkog“ imena, pa dobrim delom i mentaliteta, živi na Zapadu, pa čak ne ni na „pravom Zapadu“, nego u Budimpešti kao svojevrsnoj raskrsnici transideološki konstruisanih geografskih i kulturno-istorijskih prostornih relacija – Istoka i Zapada, Severa i Juga. To u njegovoj percepciji stvarnosti, drugih ljudi i sebe samog, dodatno pojačanoj vešću o očevoj smrti, stvara izvesnu podvojenost, bezmalo dvojničku, a svakako duboko interiorizovanu, gde se u trenucima gubi granica između unutrašnje i spoljašnje stvarnosti, i gde nam se unutrašnja stvarnost povremeno obraća tuđim, a spoljašnja našim glasom, kad se pitamo ne samo postoji li ta spoljašnja realnost, nego i mi sami.

Ta dvojnička situacija u romanu ne ostaje samo uslovnost, dug jednom evropskom, ili tačnije srednjoevropskom litararnom nasleđu, nego je i svojevrsni ključ misterije, koja se razotkriva u traganju za samim sobom, za svojim davno zaboravljenim istinitim likom.

Dvojnička situacija u ovom romanu, dalje, ne igra ulogu simboličke predstave lavirintskog, u osnovi sekularističkog shvatanja ljudske egzistencije, već duhovnog puta, gde lik dvojnika nije onaj koji razbija celovitost pripovadača i protagoniste, nego ga, naprotiv, poziva na ucelovljenje.

Basirova unutrašnja avantura očekivano se pretvara u spoljašnju avanturu sa kriminalističkim zapletom i misaono-evokativnu avanturu po zemljama Istoka, od kojih prva ima funkciju konvencije koja daje narativni oslonac motivu potrage i analogijske predstave lavirintskog iskustva sekularnog Zapada, dok druga ostvaruje funkciju svojevrsne tačke oslonca i tačke pogleda na to i takvo egzistencijalno i kulturološko iskustvo, naravno sa pozicije duhovnim i takozvanim tradicionalnim vrednostima po definiciji naklonjenijeg „Istoka“.

Ipak, autor ovog romana je islamski filozof transcendentalista, i njegov „istočnjački pogled“ nije u osnovi ideološki, već uznesen na jedan visok i rafiniran nivo duhovne spoznaje i duhovnog iskustva, i to utemeljenih na preciznoj i vekovima brušenoj metodologiji duhovnog puta, nimalo nalik na savremene praktikume za „samospoznaju“ i „samorealizaciju“ raznih lažnih učitelja, i sa Istoka i sa Zapada.

Tradicionalistička spoznajna, etička, pa i estetička pozicija ovog romana stoga ne počiva na pozivanju na očuvanje i evociranje jednom i zauvek, u nekakvog imaginarnom „zlatnom dobu“, definisanih organizacionih i misaonih formi, već na vekovnom, konkretnom i proživljenom, iskustvu prenošenja temeljnih religijskih i filosofskih istina o duhovnom putu, putu čoveka ka njegovom temeljnom naznačenju.

Ontološki i epistemološki ishod ove potrage i ovog susreta sa „istinitom realnošću“, a s obzirom na literarno-umetnički a ne teološko-doktrinarni karakter ovog dela, ne dobija primat u odnosu na njihov egzistencijalni ishod, onaj koji se tiče traganja i susreta sa „istinskim sobom“, sa svojim pravim istinskim identitetom, a koji svakako nije ni „istočni“ ni „zapadni“,  već nastaje ne na doživljaju i iskustvu, nego pre svega i jedino našim ličnim učešćem u „istinitoj realnosti“. A to učešće, koje se odražava na sve aspekte našeg života, nikada nije samo naše, nego se odnosi i na živote naših bližnjih, i potencijalno na sav, ne samo ljudski, nego i stvoreni svet.

U takvoj perspektivi, nije samo taj „svet“ strasti, nasilja i kontrole ona senka koja zaklanja i pomračuje sunce „istinite stvarnosti“, nego smo i mi sami ta senka, „koja je zaboravila na svetlost, i da ćemo ostati senka ako ne dopustimo da nas obuzme svetlost božja“. Iskustvo duhovnog stoga nikada nije ni bilo samo pitanje tehnike, pozitivnog znanja ili psihološkog doživljaja, nego temeljno iskustvo učešća celokupne naše ličnosti, našeg psihosomatskog bića u istinitoj realnosti, naše postajanje tom realnošću, onoliko koliko nam dopuštaju snage našeg stvorenog bića.

Realizovan u formi modernističkog evropskog romana u prvom licu, s elementima „romana misterije“, i bitno obojen „istočnjačkom“ retoričnošću, Sunce u senci svedoči o značajnim mogućnostima prožimanja različitih kulturno-civilizacijskih iskustava, koja u sadejstvu mogu stvarati koherentne estetske i spoznajne forme, bez gubljenja svoje posebnosti i utapanja u neki apstraktni i amorfni, ideološki motivisani pseudouniverzalistički konstrukt.

Bez obzira na naglašenu idejnost, misaonost i čak filosofičnost, Halilovićev roman poseduje i jednu čisto litararnu nastrojenost ka povratku pisanju koje proizlazi iz brižljivosti prema ljudima, ali i prema sebi samima, onoj danas, čini se, zaboravljenoj odgovornosti za izgovorenu i napisanu reč, njeno dejstvo i dejstvo estetske forme na ljude, na njihov život u svim njegovim, pa i onim najdubljim dimenzijama. Za odgovornost koja bi literaturu trebalo da povrati njenom istinskom smislu svedočenja, i to svedočenja o čovekovom najdubljem pozvanju, koje svakako nije u tome da bude senka bilo kom suncu, pa tim svakako ni onom najvišem, od koga je i u kom je svaka moguća i svaka vidljiva i nevidljiva svetlost ovog sveta i svih svetova u kojima učestvujemo i u kojima prisustvujemo, i svetlost u svakom od nas, u vekove vekova.

I da ne svedoči samo o ljudskoj slabosti, nego i o ljudskoj snazi, koja je tu kada spoznamo i priznamo da je Bog, i pored svega što nudi ovaj i svi zamislivi i nezamislivi svetovi, ipak najpreči.

U knjizi koja je pred nama pokušali smo da odgovorimo na ova i slična pitanja u skladu sa stavovima istaknutih predstavnika islamske socijalne misli.

Moć društva nam nudi originalnu naučnu sliku socijalne misli u ranom i u kasnom razdoblju islama, kao i utemeljene odgovore na neke poslerenesansne izazove s kojima se ta misao suočava.

O izdanju

Moć društva: islam, filozofija, civilizacija

Autor: dr Muamer Halilović

Izdavač: Centar za religijske nauke „Kom“ (Biblioteka Religijska civilizacija)

Godina izdanja: 2016.

ISBN: 978-86-89437-05-8

Dimenzije knjige: 14 × 20

Broj strana: 265

Povez: tvrdi povez

Štampa: „Službeni glasnik“, Beograd

Cena u knjižarama: 550 dinara

Cena s popustom Makart distribucije, uz besplatnu dostavu na Vašu adresu: 440 dinara

Kupovinu možete obaviti OVDE.

Recenzenti

Prof. dr Željko Kaluđerović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Doc. dr Mašan Bogdanovski, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Prof. dr Željko Kaluđerović: Knjige koje istražuju specifični senzibilitet odnosa društva, islama, filozofije i civilizacije kroz perspektivu i prizmu stanovišta reprezentativnih mislilaca islamske socijalne misli, ne pojavljuju se na području Srbije i šireg okruženja u meri u kojoj su potrebne. Mnogi autori zaziru od upuštanja u priređivanje knjiga koji se bave ovom tematikom, svesni kompleksnosti i složenosti samog zadatka. Oni znaju da rad na ovoj, za istraživača, zahtevnoj materiji traži iznimnu posvećenost, pisca koji će suptilnim odabirom autora i tema, kao i odgovarajućom sintezom odabrane građe, vodeći računa o jedinstvenoj podlozi, realizovati koherentnu celinu. Kada se ovome dodaju i neke objektivne poteškoće, recimo one u izdavaštvu, eto samo nekih od razloga zašto bi pojavljivanje svake nove knjige koja se bavi različitim aspektima moći društva, islama, filozofije i civilizacije, u srpskoj i regionalnoj kulturi trebalo da izazove intelektualnu uzbuđenost i zadovoljstvo najvećeg dela naučne i stručne javnosti. Ako se pri tom pripremi kvalitetna i temeljna knjiga, koja verovatno predstavlja jedno od najpotpunijih dela o ovoj temi na srpskom i srodnim jezicima, radost te javnosti trebala bi biti tim veća. Baš takvu knjigu Moć društva: islam, filozofija, civilizacija priredio je dr Muamer Halilović, čiji predloženi rukopis u potpunosti odgovara sadržaju predmeta koji se u njemu razmatra a izabrani pristup je adekvatan i metodički prilagođen predmetu.

Literatura u ovom rukopisu je pažljivo probrana i dobro izbalansirana, a brojne reference na najrelevantnije spise iz ranog, kasnog i modernog diskursa islamske socijalne misli, ali i savremena kvalifikovana dela iz srodnih oblasti i filozofije i sociologije objavljena, osim na našim jezicima i engleskom jeziku, i na arapskom i persijskom jeziku (aproksimativno 190 spisa), koja su kako uže naučno stručnog tako i paideutičkog karaktera, potvrđuju da je autor upoznat i da se služio referentnom literaturom prilikom pripreme knjige.

Iako je autor ovu knjigu, uslovno rečeno, neutralno naslovio kao Moć društva: islam, filozofija, civilizacija, i premda na njenom početku skromno piše da će pokušati da se odgovori na složena pitanja i izazove koje gotovo svako društvo sa sobom nosi, čak i na osnovu letimičnog uvida u njen sadržaj evidentno je da se na ukupno 265 stranica dobija znatno više. Knjiga dr Halilovića inspirativno, slojevito i dosledno vlastitom istorijsko-analitičkom pristupu prikazuje nastanak i razvoj socijalne misli u ranom i kasnom razdoblju islama, ali i argumentovanu reakciju na neke od fundamentalnih postrenesansnih izazova sa kojima se ta misao ukrštala i posredovala, uvek vodeći računa o onim temama i misliocima koji su predstavljali supstancijalne tačke njenog razvoja. I kada odmerivši razloge drugačijih stanovišta nudi svoje rešenje pojedinih problema, dr Halilović to ne čini dogmatski već strogo racionalno, ostavljajući dovoljno prostora i za mogući kritički odnos prema njegovom vlastitom stavu. Rukopis Moć društva: islam, filozofija, civilizacija je, drugačije rečeno, izvorno i reprezentativno delo u punom smislu reči.

Knjiga dr Muamera Halilovića Moć društva: islam, filozofija, civilizacija na kraju je skrupulozno i akribično delo koje suštastveno komunicira sa najsavremenijim pitanjima društva, islama, filozofije i civilizacije. Ova knjiga je jezgrovito, vredno i podsticajno štivo, pristupačna po načinu izlaganja izvornih sadržaja i njihove primerene interpretacije, istovremeno sa dubokim razumevanjem „same stvari“ i njene korespodencije sa savremenom zbiljom i njenim aporijama. Uveren sam da će kao monografsko delo koje nesumnjivo predstavlja značajan doprinos društvenim i humanističkim naukama u našoj zemlji i regionu biti prihvaćena od stručne i šire čitalačke publike, te je toplo i iskreno preporučujem za objavljivanje.

Doc. dr Mašan Bogdanovski: Monografsko delo Muamera Halilovića Moć društva: islam, religija, civilizacija nesumnjivo predstavlja veliki doprinos filozofiji i nizu društvenih i humanističkih nauka. Ono odgovara na temeljna pitanja o uticaju društva na živote pojedinaca iz sveže i neistražene perspektive najistaknutijih islamskih mislilaca. U njemu se, istorijskom i analitičkom metodom, prvo navode originalni odgovori na problematiku formiranja društvene zajednice iz perspektive peripatetičke škole i Ibn Halduna. Delo se, zatim, usredsređuje na poznija razdoblja islamske misli. Istraživanje njenog istorijskog konteksta otkriva suštinu te misli u transcendentnoj filozofiji Mule Sadre Širazija. Povrh značajnih uvida iz te epohe o moći društva, vredi istaći izuzetno suptilne epistemološke rasprave, kojima dr Halilović suvereno vlada, izlaže ih na jedan veoma zanimljiv i ubedljiv način i kritički evaluira sa izuzetnim smislom za njihovu relevantnost u kontekstu savremene filozofske teorije saznanja. Na kraju, ova knjiga ne ostaje dužna ni modernoj islamskoj društvenoj misli i njenim pažnje i hvale vrednim specifičnostima u odnosu na Zapad. Naročito treba istaći originalnu i ubedljivu kritiku koju je autor izložio protiv stanovišta u sociologiji da religija nema kapacitet da pruži nove i obuhvatne modele društvene misli. Povrh toga što autor poseduje nespornu kompetenciju u sferi islamske filozofije, ovo obrazloženje bi mu nanelo nepravdu ukoliko ne bi sadržalo najveću pohvalu za duboko razumevanje zapadne filozofske tradicije, što je autoru omogućilo da iznese izvanrednu kritiku hjumovske perspektive u odnosu na religiozna verovanja, kao i da podvrgne jednog od utemeljivača sociološke nauke, Emila Dirkema, obuhvatnoj i razornoj kritici.

O izdanju

Svetovi u nama, svetovi iznad nas

Autor: dr Tehran Halilović

Izdavač: Centar za religijske nauke „Kom“ (Biblioteka Religijska filozofija)

Godina izdanja: 2016.

ISBN: 978-86-89437-04-1

Dimenzije knjige: 14 × 20

Broj strana: 159

Povez: tvrdi povez

Štampa: „Službeni glasnik“, Beograd

Cena u knjižarama: 450 dinara

Cena s popustom Makart distribucije, uz besplatnu dostavu na Vašu adresu: 360 dinara

Kupovinu možete obaviti OVDE.

Recenzenti

Prof. dr Bogoljub Šijaković, Pravoslavni bogoslovski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Prof. dr Drago Đurić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Prof. dr Bogoljub Šijaković: Knjiga „Svetovi u nama, svetovi iznad nas“ predstavlja zbirku studija kojima je cilj, nezavisno od konkretne teme, da istaknu osobenost i samosvojnost islamske filosofije, kako tradicionalne tako i savremene, argumentovano se protiveći njenom svođenju na puko komentarisanje klasične grčke filosofije, mada se njeni podsticaji (naročito oni Aristotelovi) svakako imaju u vidu. Autor znalački ističe da složena i slojevita struktura stvarnosti potrebuje naše odgovarajuće saznajne moći, pa onda i naše shvatanje saznanja treba da bude prošireno. U knjizi je podrobno pokazana važnost filosofije i nauke (uopšte znanja) za islam i u tom duhu se nude odgovori islamske filosofije na pitanja savremenosti. Oslonjeni na argumentaciju iz ugla islamske tradicije, tekstovi u knjizi implicitno sadrže poziv na argumentativan kritički dijalog.

Prof. dr Drago Đurić: Delo predstavlja doprinos nauci, pre svega zbog toga što na često originalan način razmatra odnos između doktrine islamske misli i pojava u savremenom svetu. Drugi važan doprinos je informativnog karaktera, pošto naša publika malo zna o islamskoj filozofiji, a naročito o njenim savremenim raspravama.

Pratićemo sudbinu religijske nauke i njen zadivljujući razvojni tok u političkoj filozofiji islama. Govorićemo o politici koja je usmerena ka višnjim metafizičkim ciljevima, a čija stabilnost se meri kvalitetom očuvanja etičkih vrednosti u društvu. Takođe, usredsređujemo se na neke značajnije teorijske izazove pred reformističkim muslimanskim misliocima koji islam i svoju kulturu žele da analiziraju iz perspektive moderne nauke i u skladu s njenim saznajnim usmerenjima.

O izdanju

Sveto i savremeno: ogledi o političkoj filozofiji i reformističkoj misli u islamu

Autor: dr Seid Halilović (O autoru)

Izdavač: Centar za religijske nauke „Kom“ (Biblioteka Savremeno religijsko mišljenje)

Godina izdanja: 2016.

ISBN: 978-86-89437-03-4

Dimenzije knjige: 14 × 20

Broj strana: 233

Povez: tvrdi povez

Štampa: „Službeni glasnik“, Beograd

Cena u knjižarama: 500 dinara

Cena s popustom Makart distribucije, uz besplatnu dostavu na Vašu adresu: 400 dinara

Kupovinu možete obaviti OVDE.

Recenzenti

Prof. dr Darko Tanasković, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Prof. dr Živojin Đurić, Institut za političke studije, Beograd

Prof. dr Darko Tanasković: Monografsko delo dr Seida Halilovića Sveto i savremeno originalan je i značajan doprinos razmatranju danas izuzetno aktualne problematike odnosa između savremenosti i svetosti. U pretežno sekularizovanim (što ne mora značiti i istinski pluralistički sekularnim!) sredinama Zapada, pa znatnim delom i u našoj sredini, izgubljena je sposobnost stvaralačkog i inovativnog pristupa udelu duhovnog, odnosno spiritualnog i religijskog mišljenja i doživljaja sveta u uobličavanju ukupne civilizacijske dinamike današnjice i njenog produktivnog otvaranja ka holističkom suočavanju s izazovima koji stoje pred sadašnjošću i budućnošću čovečanstva. S obzirom na niz okolnosti istorijskog, društvenog i ideološkog reda, kao i zaglušujuće, reduktivne apsolutizacije u konceptualnim i političkim koordinatama negativnog fundamentalizma, iz horizonta islamskog filozofskog promišljanja s nevericom se očekuju relevantni doprinosi velikoj debati o svetom i savremenosti i svetom u savremenosti. Zbog toga, a i blagodareći mnogobrojnim originalnim uvidima u pojedina konkretna pitanja međuodnosa savremenog i spiritualnog, nastalim na osnovu kreativnog aktualizovanja bogatih potencijala islamske duhovnosti i misaone tradicije, monografija dr Seida Halilovića otvara jednu veoma izglednu i obogaćujuću novu dimenziju celovitijeg dijaloškog sagledavanja večne teme odnosa između duhovnog i svetovnog, teocentričnog (ne i neracionalnog!) i raciocentričnog, kao i hrišćanskog i islamskog pogleda na svet i na čoveka u njemu.

• pojmovne osnove i istorijske pozadine islamske civilizacije;
• epohu javnog poziva i muslimanskih osvajanja;
• istoriju pisma, Prevodilačkog pokreta i naučnih institucija u islamu;
• plodove procvata raznih naučnih disciplina u islamu, poput matematike, astronomije, fizike, mehanike, medicine, alhemije, filozofije, logike, istoriografije i geografije, kao i periode arapske, persijske i turske književnosti i lingvistike;
• rezultate razvoja tradicionalnih islamskih nauka, kao što su nauka o iščitavanju kuranskog teksta, egzegeza, nauka o predanjima, jurisprudencija, dogmatička teologija i sufizam;
• način rada administrativnih i javnih ustanova, nadzornih organa i pravosudnih institucija u islamu, te razne modele prikupljanja zemljišnog poreza;
• tokove umetnosti u islamskoj civilizaciji, uključujući arhitekturu, slikarstvo, kaligrafiju, muziku, tradicionalne dramske igrokaze, ilustrovano pripovedanje i modele melodičnog iščitavanja Kurana;
• tragove viševekovnog uticaja islamske civilizacije na zapadna društva.

O izdanju

Istorija kulture i civilizacije islama i Irana

Autor: dr Ali Akbar Velajati

Preveo s persijskog: dr Muamer Halilović

Izdavač: Centar za religijske nauke „Kom“ (Biblioteka Religijska civilizacija)

Godina izdanja: 2016.

ISBN: 978-86-89437-02-7

Dimenzije knjige: 14 × 20

Broj strana: 1315

Povez: tvrdi povez

Štampa: „Službeni glasnik“, Beograd

Cena u knjižarama: 1600 dinara

Cena s popustom Makart distribucije, uz besplatnu dostavu na Vašu adresu: 1280 dinara

Kupovinu možete obaviti OVDE.

Recenzenti

Prof. dr Rade Božović, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Prof. dr Hazim Bašić, Mašinski fakultet, Univerzitet u Sarajevu

Prof. dr Rade Božović: Orson Vels je jednom prilikom provokativno izrekao, pomalo, kompromitujuću misao da je lakše praviti istoriju nego je pisati. Ovo bi se odista moglo, makar donekle, primeniti i na pisanje svake značajne istorije civilizacije i kulture. Pa, ipak, mnogi autor se rado prihvata da se ponese sa civlizacijskim i kulturalnim činjenicama, ali kada ih treba fiksirati na papir oduševljenje može i da splasne. Međutim, dr Ali Akbar Velajati, autor ove obimne i vredne knjige, hrabro se upustio da preplovi okeanom jedne bogate civilizacije i kulture kao što je islamska i da je uspešno pretoči u monumentalnu istoriju. Ne samo po broju strana, već i po činjenicama koje ostavljaju čitaoca često zadovoljnim, ali i zapanjenim. U svojoj višetomnoj istorija svetskih civilizacija Vil Djurant je izrekao mnogo lepih reči na račun  persijskog, iranskog mentalnog i moralnog sklopa, pa kada se te reči raščitaju i na jedan potvrdan način u ovoj knjizi, dodatno postaje svakome jasno pred kavom se civilizacijom i kulturom nalazi. Stoga, pred takvim razuđenim i bogatim nasleđem, lako nije odustati od čitanja a pogotovo ne kada se postane svestan toga da je islamska civilizacija mnogo rasprostranjenija nego što bi moglo stati u ovu knjigu sa skoro hiljadu i četiristo strana i sa preko hiljadu fusnota (čemu je doprineo donekle i uspešni prevodilac dr Muamer Halilović svojim korisnim napomenama). Jer, mnoge regije, danas samostalne države u kojima je živela i danas živi islamska civilizacija (recimo Tadžikistan, Uzbekistan, Azerbejdžan, Avganistan, Pakistan pa i delovi Balkana i Indije) nužno se nisu mogle naći u ovoj monumentalnoj knjizi, opširnom i dostojanstvenom pregledu dostignuća i pregnuća islamske civilizacije i kulture, islamskog čoveka. Izbor je razumno pao i usredsredio se na Arape i Persijance, odnosno Irance kao dva najuspešnija i najplodnija naroda i predstavnike islamske civilizacije.

Iako je napisano mnogo korisne i vredne literature na pomenutu temu na velikim jezicima sveta, autor se hrabro, ali i uspešno, upustio i u njenu pretragu i pažljivo korišćenje. I uglavnom se probirljivo oslonio na najveća imena i najbolja dela i potom ih iskoristio uspešno u ovoj Istoriji. Uz dodatnu opasku, da su među njima našla i najznačajnija dela iz vredne i oprobane zapadnjačke i ruske orijentalistike. Kao recimo, Vladimirovič Bartold, W. Watt, F. Sezgin, Rosenthal, Ian Ripka, J. D. Person, Nicholson, Nallino, Adam Mez, Kračkovski i još, još podosta takvih imena. Sve sam orijentalistički olimp. Vredno je ovde zabeležiti da su neke knjige i dela iz islamske civilizacije i kulture skromno napisana i u nas, ili pak prevedena. Čitalac će sa takvim dopunskim saznanjima lakše čitati ovu ogromnu, enciklopedijsku knjigu.

Knjiga sa ovolikim brojem stranica, što je i za iščekivanje, obradila je sve manifestacije i segmente islamskih civlizacijskih dostignuća. Gotovo da bi bilo zamorno i sve ih ovde, u ovih nekoliko gotovo pratećih misli o knjizi dr Velajatija, pomenuti. Meni su se lično pored opštih civlizacijskih odrednica i opisa civilizacijskih kretanja i istorije, dopada to što se autor donekle odrekao, što je ispalo i korisno, uporne istorijske hijerarhije i hronologije. Dopalo mi se i to što je imao i potrebu da objasni mehanizme kulture, ali i često razmatrani pojam civilizacije i kulture. Naravno, on se nužno morao obratiti u tom pogledu, pored toga što je poštovao i mišljenja svetskih autoriteta na tom polju, i nezaobilaznom Ibn Haldunu. Iako ga je vezao za ’asabijju’, (porodični) klan, autor je ovaj pojam ovako odredio: „Civilizacija je, po našem mišljenju, rezultat procesa kulturnog usavršavanja i prihvatanja društvenog reda“.

Ipak, kada se sve sabere, rekao bih da se autor našao u velikoj meri na onom za svet univerzalnom stavu koji je proveren kroz razmatranja tolikog broja umnih analitičara i istoričara civilizacija i kultura: da je ratarstvo majka kulture a grad civilizacije . U tom smislu, on je i uspešno našao mesto islamskoj civilizaciji i kulturi koje su se udobno i značajno smestile između dva velika civilizacijska obrasca, evropskog i dalekoistočnog. U svakom slučaju, radoznalci, ali i stručnjaci, naći će mnogo toga na jednom  mestu, blagodareći ovoj enciklopedijskoj knjizi, mnogo iscrpnih, čak i bibliografske prirode, korisnih podataka. Počevši od astronomije, fizike i mehanike, medicine, alhemije, filosofije, logike, istorije i istoriografije, geografije, književnosti pa do lingvistike.

Dok sam čitao „rukopisni“ prevod ove značajne i važne knjige za našu, ali i mnogo širu, kulturnu sredinu, razmišljao sam i o tome da ni prevodiocu ove knjige nije bilo lako. Možda taman toliko koliko i samom autoru. Često se u nas previđa jedna divna turska misao o stvaralaštvu (usmenom, pre svega) koja govori o tome kako je s Neba pala zlatna jabuka onom ko je priču izmislio, onda i onom koji ju je preneo ili zapisao da bi na kraju pala u krilo i prevodiocu. Mladi prevodilac ove knjige je dr Muamer Halilović, vredan naučnik i odličan poznavalac persijskog jezika i filosofije, iranski doktorant i on je, odista, morao imati i određenih teškoća u tome da prebrodi i neke terminološke i sintaksičke razlike između dva jezika i dve kulture. Čitaoci će pravedno prosuditi o tome koliko je u tom teškom poslu uspeo.

Za lakše snalaženje u obimnom materijalu na kraju knjige nalaze se odlični i korisni Spisak literature i Indeks imena.

Možda najvažnija karakteristika ove knjige jeste njen didaktični pristup analizi istorije islamske filozofije koji olakšava upotrebu ove istorije u nastavne svrhe.

Pred početak jubilarnog 60. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga 2015, iz štampe je izašlo drugo izdanje „Kratke istorije islamske filozofije“.

O izdanju

Kratka istorija islamske filozofije / 2. izdanje

Autori: dr Tehran Halilović, dr Seid Halilović, dr Muamer Halilović

Izdavač: Centar za religijske nauke „Kom“ (Biblioteka Religijska filozofija)

Godina izdanja: 2015.

ISBN: 978-86-89437-01-0

Dimenzije knjige: 14 × 20

Broj strana: 290

Povez: tvrdi povez

Štampa: „Službeni glasnik“, Beograd

Knjižarska cena: 600 dinara

Cena s popustom Makart distribucije, uz besplatnu dostavu na Vašu adresu: 480 dinara

Kupovinu možete obaviti OVDE.

Recenzenti

Prof. dr Drago Đurić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Dr Predrag Milidrag, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu

Prof. dr Drago Đurić: „Kratka istorija islamske filozofije predstavlja dobar primer načina na koji bi trebalo razmatrati istorijsko-filozofska pitanja. U izlaganju je dobro odmeren odnos između biografskih i bibliografskih informacija, s jedne strane, i imanentno filozofskih pitanja, sa druge strane. Jasnoća i jednostavnost do koje su autori uspeli da dovedu prikaz argumentacije pojedinih mislilaca islamske tradicije govori o tome da su oni sasvim ovladali predmetom koji nam u ovoj monografiji predstavljaju.“ Prof. Đurić dodaje da ovo delo „predstavlja doprinos nauci pošto je u njemu jasno vidljiva sposobnost autora da složenu argumentaciju starije islamske filozofije prezentuju u pojmovnom okviru savremene filozofije, te da je tako približe savremenim čitaocima. Kratka istorija islamske filozofije nudi mogućnost našoj čitalačkoj publici da se na jednostavan ali precizan način upozna sa jednom tradicijom sa kojom nije imala priliku da se upozna na maternjem jeziku.“

Dr Predrag Milidrag: „Osim što ispunjava sve standarde naučnog rada, rukopis Kratka istorija islamske filozofije jeste izvrstan školski rad u najboljem smislu reči. Njegovi se autori suvereno kreću kroz materiju i izlažu je na jasan i pregledan način. Laik će je čitati bez problema, a za stručnjake ona će predstavljati i dragoceni izvor podataka i pregled sekundarne literature.“ Dr Milidrag u nastavku piše: „Rukopis knjige Kratka istorija islamske filozofije detaljno, autoritativno i informativno obrađuje istoriju filozofije u islamskom svetu u njenom formativnom periodu, koji je istovremeno i period njenog velikog uticaja na evropsku srednjovekovnu filozofiju, kao i dalja kretanja islamske misli sve do savremenog doba. […] Veoma je korisno što su svoju istoriju autori protegli do savremenog doba i tako omogućili čitaocima jedan sinoptički uvid u kontinuitet i osnovne odlike islamske filozofske misli. Autori znatnu pažnju posvećuju i gnostičkim elementima i uticajima na islamsku misao, za šta se ne bi moglo reći da je dovoljno istraživan problem u zapadnoj literaturi o islamskoj filozofiji, a zasigurno ne iz perspektive koju autori prihvataju, a to je kako ih sami islamski istraživači vide i tumače. Isto važi i za tzv. transcendentnu filozofiju.“

Događaji

Dr Tehran Halilović, jedan od autora, govorio je o knjizi u emisiji „Talasanje“ Radio Beograda 1, 21. avgusta 2014.

„Kratku istoriju islamske filozofije“ predstavio je u sajamskom dodatku dnevnog lista Blic, od 26. oktobra 2014, prof. dr Darko Tanasković, ambasador R. Srbije pri Unesku.

Prof. dr Tanasković i dva autora knjige, dr Tehran i dr Seid Halilović, govorili su o ovoj istoriji na promociji u amfiteatru Narodne biblioteke Srbije, 13. novembra 2014.

Prva autorska monografija iz oblasti istorije islamske filozofije u našem regionu promovisana je i u Prijepolju, 11. marta 2015. Na promociji su govorili profesor emeritus Rade Božović bivši dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dva autora knjige dr Seid i dr Muamer Halilović i mr Amar Imamović direktor Fondacije „Baština duhovnosti“ iz Mostara.

Takođe, u bosanskohercegovačkom magazinu „Stav“ od 20. avgusta 2015. objavljen je prikaz „Kratke istorije islamske filozofije“.

Podsećamo da je Ministarstvo kulture i informisanja R. Srbije otkupilo 119 primeraka ove knjige za potrebe 81 biblioteke na teritoriji Republike Srbije, po objavljivanju rezultata Konkursa za otkup publikacija za 2015. godinu.

Potrebno je dodati i da su pre objavljivanja prvog izdanja održana dva kursa islamske filozofije – na osnovu pripremljenog teksta „Kratke istorije islamske filozofije“. U organizaciji Centra za religijske nauke „Kom“ prvi kurs je održan u Beogradu od 13. do 30. maja 2014, a drugi u Prijepolju od 23. do 27. juna 2014.

Ova istorija je posebno karakteristična po tome što je pisana upravo u skladu sa tradicionalnim modelom izučavanja islamske filozofije, koji nekoliko vekova predstavlja prepoznatljiv elemenat edukativnog sistema najčuvenijih tradicionalnih univerziteta u islamskom svetu. Otuda, sve analize i zaključci u ovoj knjizi neposredno se oslanjaju na izvorna arapska i persijska dela brojnih slavnih muslimanskih filozofa.

Uvaženi čitaoci će se u ovoj knjizi upoznati sa najznačajnijim predstavnicima tri osnovne filozofske škole u islamu, kao i sa školom islamske doktrinarne gnoze čiji su baštinici odigrali veoma važnu ulogu u produbljenju i razvoju celokupne filozofske misli. U odvojenim poglavljima, iz pera tri autora ove istorije, biće predstavljene osnovne saznajne smernice islamske peripatetičke filozofije, čiji najčuveniji predstavnik svakako jeste Ibn Sina, iluminativne filozofije Šihabudina Suhravardija i transcendentne filozofije koju je utemeljio Mula Sadra Širazi. Posebno zanimljivo u ovoj knjizi biće upravo poslednje poglavlje koje pokazuje da je islamska filozofija sve do danas sasvim vitalna i dinamična naučna disciplina.

Možda najvažnija karakteristika ove knjige jeste njen didaktični pristup analizi istorije islamske filozofije koji olakšava upotrebu ove istorije u nastavne svrhe. U njoj nisu korišćeni otežavajući filozofski termini, niti složene filozofske demonstracije. S druge strane, ova istorija predstavlja kratak i istovremeno obuhvatan prikaz svih značajnih tokova i prekretnica u celokupnoj filozofskoj baštini islama, koja će nas podsećati na uzvišene izvore čovekove misli i bića.

Prof. dr Drago Đurić upravnik Odeljenja za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u recenziji ovog dela konstatuje: „Kratka istorija islamske filozofije predstavlja dobar primer načina na koji bi trebalo razmatrati istorijsko-filozofska pitanja. U izlaganju je dobro odmeren odnos između biografskih i bibliografskih informacija, s jedne strane, i imanentno filozofskih pitanja, sa druge strane. Jasnoća i jednostavnost do koje su autori uspeli da dovedu prikaz argumentacije pojedinih mislilaca islamske tradicije govori o tome da su oni sasvim ovladali predmetom koji nam u ovoj monografiji predstavljaju.“ On dodaje da ovo delo „predstavlja doprinos nauci pošto je u njemu jasno vidljiva sposobnost autora da složenu argumentaciju starije islamske filozofije prezentuju u pojmovnom okviru savremene filozofije, te da je tako približe savremenim čitaocima. Kratka istorija islamske filozofije nudi mogućnost našoj čitalačkoj publici da se na jednostavan ali precizan način upozna sa jednom tradicijom sa kojom nije imala priliku da se upozna na maternjem jeziku.“

Dr Predrag Milidrag viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, takođe, u svojoj recenziji ističe: „Osim što ispunjava sve standarde naučnog rada, rukopis Kratka istorija islamske filozofije jeste izvrstan školski rad u najboljem smislu reči. Njegovi se autori suvereno kreću kroz materiju i izlažu je na jasan i pregledan način. Laik će je čitati bez problema, a za stručnjake ona će predstavljati i dragoceni izvor podataka i pregled sekundarne literature.“ On u nastavku piše: „Rukopis knjige Kratka istorija islamske filozofije detaljno, autoritativno i informativno obrađuje istoriju filozofije u islamskom svetu u njenom formativnom periodu, koji je istovremeno i period njenog velikog uticaja na evropsku srednjovekovnu filozofiju, kao i dalja kretanja islamske misli sve do savremenog doba. […] Veoma je korisno što su svoju istoriju autori protegli do savremenog doba i tako omogućili čitaocima jedan sinoptički uvid u kontinuitet i osnovne odlike islamske filozofske misli. Autori znatnu pažnju posvećuju i gnostičkim elementima i uticajima na islamsku misao, za šta se ne bi moglo reći da je dovoljno istraživan problem u zapadnoj literaturi o islamskoj filozofiji, a zasigurno ne iz perspektive koju autori prihvataju, a to je kako ih sami islamski istraživači vide i tumače. Isto važi i za tzv. transcendentnu filozofiju.“

Važno je podsetiti da je Centar za religijske nauke „Kom“ ranije održao dva edukativna kursa islamske filozofije u Beogradu (od 13. do 30. maja 2014) i u Prijepolju (od 23. do 27. juna 2014), na osnovu teksta Kratke istorije islamske filozofije.

U emisiji „Talasanje“ Radio Beograda, 21. avgusta 2014, dr Tehran Halilović je govorio o knjizi Kratka istorija islamske filozofije.

Knjižarska cena (2. izdanje): 600 dinara

Cena s popustom Makart distribucije, uz besplatnu dostavu na Vašu adresu: 480 dinara

Kupovinu možete obaviti OVDE.